Захо́дні Сая́н — горная сістэма працягласцю 650 км у паўднёвай частцы Сібіры.
Заходні Саян | |
---|---|
![]() | |
Краіна | |
Даўжыня | 650 км |
Шырыня | 80 — 200 км |
Найвышэйшая вяршыня | Кызыл-Тайга |
Найвышэйшы пункт | 3121 м |
![]() |
Абмяжоўваецца з захаду і Абаканскім хрыбтом Кузнецкага Алатау. Цягнецца ў шыротным кірунку паласой, паступова звужаецца з 200 да 80 км, ад вярхоўяў ракі Абакан да стыку з хрыбтамі Усходняга Саяна ў вярхоўях рэк Казыр, Уда і Кіжы-Хем. З поўначы да Заходняга Саян прымыкае Мінусінская катлавіна, а з поўдня — Тувінская катлавіна.
У сістэме Заходняга Саяна Алашскае плато.
Крыніцы
- БелЭн 1998.
- Ала́шскае плато́ // Беларуская энцыклапедыя: У 18 т. Т. 1: А — Аршын / Рэдкал.: Г. П. Пашкоў і інш. — Мн. : БелЭн, 1996. — Т. 1. — С. 229.
Літаратура
- Захо́дні Сая́н // Беларуская энцыклапедыя: У 18 т. Т. 7: Застаўка — Кантата / Рэдкал.: Г. П. Пашкоў і інш. — Мн. : БелЭн, 1998. — Т. 7. — С. 17. — 10 000 экз. — ISBN 985-11-0035-8. — ISBN 985-11-0130-3 (т. 7).
- За́падный Сая́н // Т. 9. Евклид — Ибсен. — М. : Советская энциклопедия, 1972. — С. 344. — (Большая советская энциклопедия : [в 30 т.] / гл. ред. А. М. Прохоров; 1969—1978). (руск.)
- За́падный Сая́н // Большой словарь географических названий (руск.) / Гл. ред. . — Екатеринбург: У-Фактория, 2003. — С. 229—230. — 832 с. — 10 000 экз. — ISBN 5-94799-148-9.
- За́падный Сая́н // Географический энциклопедический словарь: Географические названия (руск.) / Гл. ред. А. Ф. Трёшников; Ред. кол.: Э. Б. Алаев, П. М. Алампиев (зам. гл. ред.) и др. — 2-е изд., исправл. и дополн. — М.: Советская энциклопедия, 1989. — С. 176. — 592 с. — 210 000 экз. — ISBN 5-85270-057-6.
Аўтар: www.NiNa.Az
Дата публікацыі:
Zaho dni Saya n gornaya sistema pracyaglascyu 650 km u paydnyovaj chastcy Sibiry Zahodni SayanKraina RasiyaDayzhynya650 kmShyrynya80 200 kmNajvyshejshaya vyarshynyaKyzyl Tajga Najvyshejshy punkt3121 m Medyyafajly na Vikishovishchy Abmyazhoyvaecca z zahadu i Abakanskim hrybtom Kuzneckaga Alatau Cyagnecca y shyrotnym kirunku palasoj pastupova zvuzhaecca z 200 da 80 km ad vyarhoyyay raki Abakan da styku z hrybtami Ushodnyaga Sayana y vyarhoyyah rek Kazyr Uda i Kizhy Hem Z poynachy da Zahodnyaga Sayan prymykae Minusinskaya katlavina a z poydnya Tuvinskaya katlavina U sisteme Zahodnyaga Sayana Alashskae plato KrynicyBelEn 1998 Ala shskae plato Belaruskaya encyklapedyya U 18 t T 1 A Arshyn Redkal G P Pashkoy i insh Mn BelEn 1996 T 1 S 229 LitaraturaZaho dni Saya n Belaruskaya encyklapedyya U 18 t T 7 Zastayka Kantata Redkal G P Pashkoy i insh Mn BelEn 1998 T 7 S 17 10 000 ekz ISBN 985 11 0035 8 ISBN 985 11 0130 3 t 7 Za padnyj Saya n T 9 Evklid Ibsen M Sovetskaya enciklopediya 1972 S 344 Bolshaya sovetskaya enciklopediya v 30 t gl red A M Prohorov 1969 1978 rusk Za padnyj Saya n Bolshoj slovar geograficheskih nazvanij rusk Gl red Ekaterinburg U Faktoriya 2003 S 229 230 832 s 10 000 ekz ISBN 5 94799 148 9 Za padnyj Saya n Geograficheskij enciklopedicheskij slovar Geograficheskie nazvaniya rusk Gl red A F Tryoshnikov Red kol E B Alaev P M Alampiev zam gl red i dr 2 e izd ispravl i dopoln M Sovetskaya enciklopediya 1989 S 176 592 s 210 000 ekz ISBN 5 85270 057 6